Predstavljamo autsajdere OI

Za razliku od Austrijanaca, Švajcaraca, Nemaca, Finaca ili Norvežana, koji na 21. ZOI idu sa željom da osvoje što više medalja, u Vancouveru će se pojaviti i reprezentacije kojima je važno samo učestvovati. Medju njima su i SAD i Kanada, koji će predstavljati američki kontinent u ski skokovima.

Domaćini OI će navijati za sledeći kvartet - Stefan Read, Mackenzie Boyd-Clowes, Trevor Morrice i Eric Mitchell. Svi su članovi Altius Nordic Ski Cluba iz Calgaryja. Glavni trener kanadske reprezentacije je Poljak Tadeusz Bafia, koji je upravo u Calgaryju 1988. godine učestvovao na OI (tada je zauzeo 18. mesto u nordijskoj kombinaciji), a sa Kanadjanima radi od 2004. godine.

Stefan Read (rodjen 7. 5. 1987) se u karijeri četiri puta plasirao medju 30 u takmičenjima Svetskog Kupa, ali mu je poslednji put to uspelo u sezoni 2006/2007. Najbolji plasman ostvario je u Zakopanima u sezoni 2005/2006 kada je bio 23.
Stefan Read je učestvovao na OI 2006. i nije se obrukao - kvalifikovao se za oba takmičenja, bio je 30. na velikoj skakaonici i 42. na normalnoj skakaonici. U ekipnom takmičenju bio je 15, ali je on jedini član tog kvarteta koji će učestvovati na OI i ove godine.
22-godišnjak je ove sezone najbolji bio u Kontinentalnom Kupu u Sapporou 10. januara - 11. mesto. U istom japanskom zimskom centru se nedelju dana kasnije takmičio i u Svetskom Kupu (drugog dana takmičarskog vikenda), ali je zauzeo pretposlednju 49. poziciju.

Mackenzie Boyd-Clowes (13. 7. 1991) se takodje kvalifikovao za jedno takmičenje Svetskog Kupa u Sapporou (ali prvog dana) i zauzeo je 45. mesto. Ukupno se u karijeri četiri puta kvalifikovao za Svetski Kup, a lični rekord mu je 42. pozicija u Vancouveru pre godinu dana. U Kontinentalnom Kupu najbolji je bio u korejskom Alpensia Resortu u septembru, kada je u dva dana bio 9. i 10. Ali, konkurencija u Koreji je bila lošija i u odnosu na Kontinentalni Kup u Sapporou.
Trevor Morrice (23. 9. 1991) i Eric Mitchell (10. 4. 1992) nemaju iskustva iz Svetskog Kupa, a ne mogu se pohvaliti uspešnim nastupima (po kanadskim standardima) ni u Kontinentalnom Kupu.

Kanadjani će učestvovati u ekipnom takmičenju i najverovatnije će zauzeti poslednje mesto.

Amerikanci se neće boriti sa Kanadjanima za izbegavanje poslednje pozicije u ekipnom takmičenju iz prostog razloga što nemaju kvartet. Glavni trener reprezentacije SAD Jochen Danneberg (koji je za Istočnu Nemačku osvojio srebro na OI 1976. godine) će u Vancouveru brinuti o trojici debitanata na OI - to su Nick Alexander (na slici), Anders Johnson i Peter Frenette. Posle povlačenja Alana Alborna i Clinta Jonesa, pravo je čudo kada Ameri udju medju 30 u Svetskom Kupu.

Nicholas Alexander (24. 8. 1988) je bar uspeo da se kvalifikuje za takmičenja Svetskog Kupa ove sezone i to šest puta, najbolji plasman mu je 42. mesto (dva puta - na Novogodišnjoj Turneji u Oberstdorfu i u Engelbergu). U Kontinentalnom Kupu je šest puta bio u Top 10, a 10. pozicijom na jučerašnjem takmičenju u Bischofshofenu pokazao je da u pravom trenutku ulazi u svoju top formu. Inače, lični rekord mu je 7. mesto u - naravno - korejskom Alpensia Resortu u septembru.

Peter Frenette (24. 2. 1992) je pet puta ušao medju 30 u Kontinentalnom Kupu, a najbolji je bio u Sapporou 9. januara - 20. mesto. Anders Johnson (23. 4. 1989) je jedini od trojice Amerikanaca osvojio poene u Svetskom Kupu - bio je 29. upravo u Vancouveru pre godinu dana. U julu je povredio koleno, ali se u decembru vratio takmičenjima i najbolje rezultate zabeležio je pre dve nedelje u Kontinentalnom Kupu u Sapporou - 24. pozicija.

I za Kanadjane i za Amerikance, uspeh bi bio ukoliko bi se njihovi predstavnici kvalifikovali za pojedinačna takmičenja. Plasman u drugu rundu (u 30) pojedinačnih takmičenja ipak izgleda kao nemoguća misija, ali Stefan Read ili Nick Alexander mogli bi prijatno da iznenade.

Japanski selektor prvi objavio spisak za OI

Glavni trener Japana, Kari Ylianttila, izabrao je petoricu ski skakača koji će predstavljati najbolju vanevropsku reprezentaciju na 21. ZOI u kanadskom Vancouveru. Sastavi ostalih reprezentacija i dalje nisu poznati.

Finski trener, koji od 2005. radi sa Japancima, odlučio se za dvojicu veterana - Noriaki Kasaija i Takanobu Okabea - i trojicu mladjih skakača - Daiki Ito, Shohhei Tochimoto i Taku Takeuchi.

Noriaki Kasai, koji je rodjen 1972. godine, će šesti put učestvovati na OI i na taj način nadmašiti zemljaka Masahika Haradu, koji je pet puta bio učesnik OI.

Takanobu Okabe, koji će u oktobru napuniti 40 godina, će 4. put učestvovati na OI. Ove sezone se mučio sa povredom kuka, do vikenda u Sapporou bio je bez bodova u Svetskom Kupu. Ali, veteran se oseća sve bolje i finski trener očigledno ima veliko poverenje u njega. U finišu prethodne sezone, 10. marta u Kuopiu, Takanobu Okabe je napravio pravu senzaciju, pobedio je i sa 38 godina i 135 dana postao najstariji pobednik takmičenja u istoriji Svetskog Kupa. Zanimljivo, prethodni rekord bio je u vlasništvu Noriaki Kasaija. Okabea vežu lepe uspomene za Kanadu, s obzirom da je 1995. u Thunder Bayu postao svetski šampion na normalnoj skakaonici. Na OI je osvojio dve medalje u ekipnom takmičenju - zlato u Naganu 1998. i srebro u Lillehammeru 1994. (u Norveškoj je u sastavu bio i Kasai).

Za 24-godišnjeg Daiki Itoa, Vancouver će biti druge OI, 2006. u Torinu nije se proslavio. Shohhei Tochimoto (1989) i Taku Takeuchi (1987) će u februaru debitovati na OI. Najbolji rezultat 20-godišnjaka je 6. mesto u Kuusamu na otvaranju ove sezone, dok je dve godine stariji Taku Takeuchi samo dva puta bio medju 10 - oba puta u Sapporou 2008. kada je zauzeo 8. i 9. mesto.

Inače, kako bi se što je moguće bolje pripremili za Vancouver, japanski tim se odmah posle Turneje Četiri skakaonice vratio kući. Nisu učestvovali u Bad Mitterndorfu, a neće učestvovati ni u Zakopanima sledećeg vikenda, kao ni na ostalim takmičenjima Svetskog Kupa koji su na programu pre OI.

Ovog vikenda, na programu su bila dva takmičenja u Sapporou. U odsustvu većine najboljih skakača (G. Schlierenzauer, A. Kofler, W. Loitzl, J. Ahonen...), koji su odlučili da ne putuju u Japan, pobede su zabeležili Thomas Morgenstern u subotu (danas diskvalifikovan) i Simon Ammann u nedelju (juče bio peti). Kao i obično u Sapporou, bilo je iznenadjenja. Tako je prvog dana takmičenja 22-godičnji Nemac Andreas Wank drugim mestom zabeležio prvi podijum u karijeri, dok je Austrijanac Stefan Thurnbichler zauzeo četvrto mesto, što mu je ubedljivo najbolji plasman u karijeri. Talentovani Čeh Antonin Hajek je četvrtim mestom drugog dana pokazao da 4. i 7. pozicija na letaonici u Bad Mitterndorfu prethodnog vikenda nisu bili slučajnost.

Simon Ammann je na najbolji način iskoristio odsustvo Gregora Schlierenzauera. Švajcarac je za dva dana u Sapporou sakupio 145 poena, preuzeo žutu majicu od najvećeg rivala i sada ima 143 poena prednosti u generalnom plasmanu Svetskog Kupa.

Što se tiče Japanaca, koji su 6. u plasmanu nacija, najbolji utisak ostavio je Noriaki Kasai. U subotu je bio u vodjstvu posle prve serije, ali je u drugoj seriji podbacio i morao je da se zadovolji šestim mestom. Ipak, danas je vezao dva dobra skoka i osvojio drugu poziciju. Daiki Ito se takodje popeo na podijum (treći juče), drugog dana je bio 6. Shohhei Tochimoto bio je 7. i 17, dok je Taku Takeuchi bio 15. i 10. Takanobu Okabe je u subotu osvojio prve poene u Svetskom Kupu ove sezone (29. mesto), dok drugog dana nije ušao medju 30. Na skakaonici Okurayama pojavili su se mnogi japanski veterani - 35-godišnji Kazuyoshi Funaki zauzeo je 38. i 34. mesto i nije došao do bodova, dok je 32-godišnji Kazuya Yoshioka bio uspešniji (28. i 26). Akira Higashi (38 godina) učestvovao je samo u subotu i završio na 43. mestu.

Budjenje Roberta Kranjeca

Iako posle Turneje Četiri skakaonice nije tako izgledalo, ovo bi mogla da bude najuspešnija sezona Roberta Kranjeca u karijeri.

Slovenac koji se redovno takmiči u Svetskom Kupu od sezone 2001/2002, i pored toga što je s vremena na vreme znao da iznenadi, nije mogao da ostvaruje konstantno dobre rezultate, tako da mu je najbolji plasman u generalnom plasmanu Svetskog Kupa 16. mesto - dva puta. Prvi put upravo u sezoni 2001/2002, kada je kao 21-godišnjak četvrtim mestom na poslednjoj stanici Novogodišnje turneje u Bischofshofenu i trećim mestom u Lahtiju (prvi podijum u karijeri) pokazao da ima talenat. Član Triglava iz Kranja (gde je i rodjen) je iste sezone sa slovenačkom reprezentacijom osvojio bronzu u ekipnom takmičenju na OI u Salt Lake Cityju.

Robert Kranjec bio je velika nada slovenačkog tima, ali je u sledećim sezonama samo povremeno uspevao da ispuni očekivanja. Prvu pobedu u SK zabeležio je na otvaranju sezone 2005/2006 u Kuusamu, sledećeg dana bio je treći, ali je sledila serija prosečnih rezultata (izuzetak poslednje takmičenje u sezoni na Planici - treći), tako da je na kraju sezone samo izjednačio najbolji plasman u Svetskom Kupu - 16. pozicija. Koliko je Robert bio nekonstantan, najbolje pokazuje podatak da je na ova tri takmičenja osvojio 220 poena, a na svim ostalim ukupno 107.

Što se tiče ukupnog broja poena u Svetskom Kupu, Robertova najuspešnija sezona bila je 2002/2003, u kojoj je sakupio 431 poen (treće mesto u Willingenu jedini podijum u toj sezoni), što je bilo dovoljno za 17. mesto u generalnom plasmanu.

Do ove sezone je 6 puta bio na pobedničkom podijumu. Poslednji put na letaonici u Planici na poslednjem takmičenju prethodne sezone (treće mesto) - tako je prekinuo trogodišnji post bez plasmana medju trojicom najboljih.

I početak ove sezone nije bio uspešan za 28-godišnjeg Slovenca, do prethodnog vikenda imao je samo jedan plasman medju 10 najboljih - 5. mesto u Lillehammeru na drugom takmičenju sezone. Ipak, na Novogodišnjoj turneji je prvi put bio medju 30 na sva četiri takmičenja, tako da je u ukupnom plasmanu Turneje završio na 14. poziciji, što mu je ubedljivo najbolji plasman. Prethodno je Robertov rekord na Turneji Četiri skakaonice bilo 23. mesto (2001/2002) - još jedan dokaz njegove nekonstantnosti.

Posle Turneje Četiri skakaonice, Robert Kranjec je zauzimao 20. mesto u generalnom plasmanu Svetskog Kupa. Onda je na red došla letaonica u austrijskom Bad Mitterndorfu, gde je Slovenac zaista eksplodirao. Prvog dana pobeda (druga u karijeri), drugog dana drugo mesto, odmah iza najboljeg letača današnjice Gregora Schlierenzauera. U dva dana sakupio je 180 poena (na svim prethodnim takmičenjima 119) i skočio na 11. poziciju u generalnom plasmanu. Naravno, vodeći je u plasmanu ski letova.

Kao zanimljivost, vredi reći da su Robert Kranjec i Simon Ammann imali identične letove prvog dana takmičenja u Bad Mitterndorfu (195 m i 200 m), što je za letaonice prava retkost. U prvoj seriji, bolje ocene sudija dobio je Švajcarac, ali je u drugoj seriji bolji stil imao slovenački reprezentativac koji je na kraju slavio zahvaljujući 0,5 poena.

Slovenci se nadaju da će Robert moći da zadrži ovu formu do OI, ali imajući u vidu dosadašnji tok njegove karijere, to nije realno očekivati. Ipak, u ski skokovima je sve moguće.

Novogodišnja Turneja Četiri skakaonice na pola puta

Austrijanac Andreas Kofler nalazi se u odličnoj poziciji posle dva od četiri takmičenja Turneje Četiri skakaonice. Popularni Kofi na polovini puta ima 19,2 poena prednosti u odnosu na najbližeg pratioca i, s obzirom na konstantno dobru formu ove sezone, ima veliku šansu da ostvari najveći uspeh u karijeri.

Najlošiji plasman 25-godišnjaka iz Innsbrucka (gde će se i održati treće takmičenje Novogodišnje Turneje) ove sezone je 7. mesto i to na otvaranju u Kuusamu. Posle toga je bio dva puta šesti u Lillehammeru i dva puta četvrti i jednom treći u Engelbergu. Ipak, u top formu je ušao u pravom trenutku.

Andreas Kofler je već u Oberstdorfu došao do lepe prednosti u odnosu na sve ostale rivale. Skokovima od 125 i 134 m, ostvario je ubedljivu pobedu (to je bila njegova druga pobeda u Svetskom Kupu i to prva posle skoro 4 godine - prethodno je bio najbolji u, takodje nemačkom, Willingenu februara 2006), drugoplasirani Janne Ahonen (koji je u drugoj seriji sa 137 m zabeležio najduži skok dana) zaostao je 11,9, a trećeplasirani Thomas Morgenstern 14,9 poena.
Aktuelni pobednik Turneje Wolfgang Loitzl (koji je bio četvrti) izgubio je 19,8, a lider u Svetskom Kupu Simon Ammann (peti) 28,6 poena. Ipak, najveći gubitnik na Schattenberg skakaonici bio je Gregor Schlierenzauer, koji je završio 9, sa ogromnih 36,4 poena zaostatka.

Na Velikoj Olimpijskoj skakaonici u Garmisch Partenkirchenu, mladi Schlieri je pokazao da je u Oberstdorfu imao samo loš dan - ostvario je treću pobedu u sezoni. Simon Ammann je u drugoj seriji leteo do rekorda skakaonice od 143,5 metara, ali je to bilo dovoljno samo za treće mesto, jer je 0,1 poen ispred njega bio Wolfgang Loitzl. U ukupnom zbiru, Švajcarac je imao za 5,5 metara duže skokove od iskusnog Austrijanca, ali naravno posle novog rekorda skakaonice nije mogao da doskoči u telemarku, sa druge strane, Wolfgang Loitzl je dobio skoro savršene ocene za stil, pa je bio drugi. Pobednik prve stanice Turneje Andreas Kofler bio je 4, ali je i u odnosu na pobednika Gregora izgubio samo 5,8 poena.

Austrijanci su na taj način na oba takmičenja zauzeli tri od prve četiri pozicije, u ukupnom plasmanu Turneje Četiri skakaonice zauzimaju četiri od prvih šest mesta, a slede takmičenja na njihovom terenu. Čast ostatka sveta braniće Finac Janne Ahonen i Švajcarac Simon Ammann.

Nemci svoj domaći teren nisu iskoristili na najbolji mogući način. Najbolji na oba takmičenja bio je 18-godišnji Pascal Bodmer - 12. u Oberstdorfu i 16. u Garmischu - i ukupno je 10. u plasmanu Turneje. Daleko iza njega, na 22. poziciji posle dva od četiri takmicenja, je veteran Martin Schmitt.

U Garmischu su se probudili Norvežani - Anders Jacobsen 5, Johan Remen Evensen 7, a Bjørn Einar Romøren 8. Ipak, s obzirom da je samo Johan Remen bio dobar i na prvom takmičenju, jedino je ovaj 24-godišnjak visoko plasiran u plasmanu Turneje - 7. Ali, sa velikim zaostatkom u odnosu na prvu šestoricu takmičara.

Od pojedinačnih učinaka, vredi izdvojiti 6. mesto 17-godišnjeg Austrijanca Lukasa Müllera u Oberstdorfu. To mu je naravno ubedljivo najbolji rezultat u karijeri, ali sigurno da neće biti veliko iznenadjenje ukoliko se uskoro popne i na podijum.

Slede dva takmičenja u Austriji - Innsbruck i Bischofshofen.

Andreas Kofler je prvi favorit, ali samo jedan prosečan skok mogao bi sve da upropasti. Iako ima skoro 20 poena prednosti, biće pod velikim pritiskom, nikada nije bio u ovakvoj poziciji i ne bi bilo veliko iznenadjenje ukoliko bi popustio. Njegov kiks čekaće petorica skakača. Wolfgang Loitzl je aktuelni pobednik Turneje, pre godinu dana slavio je i u Innsbrucku i u Bischofshofenu. Posle godinu dana pauze, pobednik iz 2008. Janne Ahonen mučio se na početku sezone (imao je i zdravstvenih problema), ali je kao i uvek odličan na Turneji i pokušaće da ostvari 6. ukupni trijumf. Simon Ammann, Gregor Schlierenzauer i Thomas Morgenstern su pobedjivali na pojedinačnim takmičenjima, ali jure prvu ukupnu pobedu. Svi ostali, uključujući pobednika iz 2001. Adama Malysza, nemaju realne šanse ni za plasman medju 3.
Očekuje nas zanimljiva završnica Turneje Četiri skakaonice, jedino je sigurno da će Sven Hannawald ostati jedini skakač sa 4 pobede na 4 takmičenja (2002).

Plasman Turneje Četiri skakaonice posle 2 takmičenja:
1 A. Kofler Austrija 537.1
2 W. Loitzl Austrija 517.9
3 J. Ahonen Finska 512.5
4 S. Ammann Švajcarska 509.0
5 G. Schlierenzauer Austrija 506.5
6 T. Morgenstern Austrija 505.3
7 J. Evensen Norveška 486.5
8 A. Malysz Poljska 479.1
9 M. Koch Austrija 476.2
10 P. Bodmer Nemačka 470.5

Predstavljamo: Pascal Bodmer

Pascal Bodmer rodjen je 4. januara 1991. godine u Balingenu, ali je odrastao u Hossingenu, malom mestu (oko 10 000 stanovnika) u saveznoj državi Baden-Württemberg, na jugozapadu Nemačke.

Počeo je da trenira ski skokove sa pet godina u lokalnom ski klubu Meßstetten, čiji je član i danas. 2002. godine, kao 11-godišnjak, pobedio je na takmičenju mladih skakača Baden-Württemberga, dok je na školskim takmičenjima redovno beležio dobre rezultate.

U leto 2005, Pascal je ušao u C tim nemačke reprezentacije, dok je dve godine kasnije priključen B timu. Zanimljivo da je njegov 4 godine stariji brat Patrick (zbog kojeg je i počeo da trenira) bio u D timu, ali nije imao zapažene rezultate i od 2006. se ne takmiči. Pascal je od početka školske godine 2006/2007 boravio u ski internatu Furtwangen (SKIF) u istoimenom mestu u blizini Freiburga (Baden-Württemberg), gde idu u školu i treniraju mnogi talenti za zimske sportove (biatlon, skijaško trčanje, skijaški skokovi i nordijska kombinacija). Izmedju ostalih, tu su boravili i Sven Hannawald i Martin Schmitt.

Pascal je u Kontinental Kupu debitovao 29. 7. 2006. u Oberstdorfu, ali se nije proslavio - 52. Sledećeg dana bio je mnogo bolji nego na debiju i 22. mestom došao do prvih bodova. U avgustu je u Lillehammeru bio 23. i 24. i to su mu bila sva učešća u KK do kraja godine.

Pascal Bodmer je već u februaru 2007. u Titisee-Neustadtu debitovao u Svetskom Kupu i bio 32. Ali, na sledećem takmičenju u Klingenthalu bio je 29. i na taj način osvojio prva 2 poena u najjačoj konkurenciji. Ipak, sledeću priliku da se takmiči u SK dobio je tek krajem 2008, na početku Novogodišnje Turneje.

U medjuvremenu se Pascal vratio u Kontinental Kup, gde je prvi zapažen rezultat ostvario u Kranju u julu 2007, kada je bio 5. Ali, to je bio njegov jedini Top 10 plasman do kraja godine. Na novi plasman medju 10 čekao je do februara 2008. Tada je u Hinterzartenu u dva dana bio 9. i 10.
Krajem meseca u poljskim Zakopanima osvojio je zlato u ekipnom takmičenju na juniorskom SP, dok je u pojedinačnom takmičenju bio 11.

Prvu i jedinu pobedu u Kontinental Kupu ostvario je već na početku sezone 2008/2009, u julu. Posle 4. mesta prvog dana takmičenja u Velenju, sledećeg dana je bio najbolji na 90-metarskoj skakaonici u ovom slovenačkom gradu. Dve nedelje kasnije, Pascal Bodmer postao je šampion Nemačke, pošto je u Klingenthalu nadmašio mnogo poznatije i iskusnije zemljake - Georga Spaetha, Michaela Uhrmanna, Martina Schmitta...

Ipak, to kao da je imalo loš uticaj na tada 17-godišnjaka, pa je posle Prvenstva Nemačke usledio novi pad, sve do decembra i finskog Rovaniemija, kada je u dva dana dva puta bio 2. Do kraja sezone imao je još jedan plasman na podijum - u Titisee-Neustadtu bio je 3.

Priliku da se ponovo takmiči u Svetskom Kupu dobio je na Turneji Četiri skakaonice. U Oberstdorfu nije uspeo da se kvalifikuje, na preostala tri takmičenja jeste, ali nije osvojio bodove - najbolji plasman 41. pozicija u Innsbrucku.
U februaru je na programu bilo juniorsko SP u Slovačkoj - domaćin Strbske Pleso. Nemci nisu uspeli da odbrane zlato tako da se Pascal zadovojio srebrom, dok je individiualno ovog puta bio 4.

14. februara 2009. Pascal je drugi put (prvi put posle dve godine) osvojio poene u SK. Bilo je to na letaonici u Oberstdorfu. 'Bodo' je u prvoj seriji leteo 181,5 m - to mu je i dalje lični rekord. U drugoj seriji imao je 173,5 m što je bilo dovoljno za 19. mesto i 12 poena. Do kraja sezone bodove je osvajao i u Lahtiju (27.) i u Kuopiu (24.). U generalnom plasmanu SK u sezoni 2008/2009 završio je kao 55.

Letnji Grand Prix nije bio preterano uspešan za mladog Nemca. Zauzeo je 18. poziciju u japanskoj Hakubi, dok se dva puta nije ni kvalifikovao za drugu rundu.

Usledio je početak ovogodišnjeg SK u Kuusamu gde je Pascal Bodmer šokirao svet. Prvo je u ekipnom takmičenju predvodio Nemce do drugog mesta, koje je dan kasnije sam osvojio u pojedinačnom takmičenju. Posle prve serije bio je osmi, ali je u drugoj seriji leteo 141 m i bio je lider sve do poslednjeg skoka dana Björn Einar Romörena, koji je ipak izdržao pritisak i sprečio Nemca da pobedi. Bodo je u Lillehammeru bio 14. i 5. i pre Engelberga bio je 3. u generalnom plasmanu.

Videćemo da li će Pascal moći da ostvaruje rezultate kakve je imao njegov idol Martin Schmitt...

PROFIL
Ime: Pascal Bodmer
Nadimak: Bodo
Datum i mesto rodjenja: 4. januar 1991, Balingen
Visina: 173 cm
Težina: 57 kg
Klub: SV Messstetten
Skije: Fischer
Cipele: Rass
Vezovi: WinAir

Ski skokovi, rezime otvaranja sezone

Ako se po jutru dan poznaje, sezona 2009/2010 će biti izuzetno zanimljiva. Posle tri individualna takmičenja, lider u generalnom plasmanu je aktuelni pobednik Svetskog Kupa Gregor Schlierenzauer (Austrija), koji je sakupio 162 od 300 mogućih poena.

Videli smo tri različita pobednika, ali i devet različitih skakača na pobedničkom podijumu! Čak ni popularni 'Schlieri' ne može da se pohvali da je dva puta bio medju trojicom najboljih. Ali, bio je najbliži tome, pa je posle razočaravajućeg 19. mesta na otvaranju sezone u Kuusamu i pobedom i 4. pozicijom u norveškom Lillehammeru - ipak preuzeo žutu majicu. Biće u njegovom vlasništvu bar do 18. decembra, s obzirom da su takmičenja u Harrachovu (koja su bila planirana za sledeći vikend) otkazana zbog nedostatka snega i visokih temperatura na severu Češke. Tako će maleni Engelberg biti domaćin tri vezana takmičenja od 18. do 20. decembra, što će biti poslednje provere forme pred novogodišnju turneju 'Četiri skakaonice'.

Po tradiciji, domaćin otvaranja sezone bio je finski zimski centar Kuusamo. U konkurenciji 14 nacija, pobednik ekipnog takmičenja su - očekivano - bili Austrijanci, koji su imali dostojnog rivala u iznenadjujuće dobrim Nemcima. Posle 7 od 8 serija i kiksa Gregora Schlierenzauera (112 m), Nemci su bili u vodjstvu, ali je u poslednjoj seriji Thomas Morgenstern bio mnogo bolji od Martina Schmitta (139 prema 123 metara), pa je nemački tim propustio idealnu priliku da ostvari prvu pobedu posle 2005. godine. Domaćini su bili treći, najviše zahvaljujući povratniku Janne Ahonenu (134 i 140 m), dok su daleko iza bili - redom - Rusija, Poljska, Švajcarska, Norveška i Japan. Što se pojedinačnog učinka tiče, izdvojili su se Simon Ammann (144,5+145,5 m), Adam Malysz (141,5+143 m) i Wolfgang Loitzl (137,5+144,5 m).

Sledećeg dana na programu je bilo i prvo individualno takmičenje, gde je slavio Björn Einar Romören. 28-godišnji Norvežanin je kao i svi njegovi zemljaci podbacio prethodnog dana, ali je skokovima od 139,5 i 139 m došao do osme pobede u karijeri. Ipak, junak dana bio je mladi Nemac Pascal Bodmer, koji se zahvaljujući sjajnom drugom skoku od 141 m probio sa osmog na drugo mesto. Podijum je kompletirao pobednik turneje 'Četiri skakaonice' Wolfgang Loitzl, a zanimljivo je da su medju prvih 11 bili predstavnici samo 4 nacije - po trojica Norvežana, Austrijanaca i Japanaca, kao i dvojica Nemaca. Janne Ahonen je tradicionalno imao loš dan u Kuusamu - tek 34. mesto.

Lillehammer je u kalendaru zamenio Trondheim, koji je imao iste probleme kao i Harrachov. Najbolji utisak na olimpijskoj skakaonici Lysgardsbakken ostavio je Gregor Schlierenzauer. 19-godišnjak, koji je prethodne sezone slavio čak 13 pobeda, je prvog dana posle prve serije bio 6, ali je posle sjajnih 141 m u drugoj seriji preuzeo prvo mesto koje bolje plasirani iz prve serije nisu uspeli da ugroze. Njegov zamljak Thomas Morgenstern - lider posle prve serije - morao je da se zadovolji drugim mestom, dok je veteran Adam Malysz osvajanjem 3. pozicije zabeležio 80. podijum u karijeri. Bjorn Einar Romoren je uprkos 17. mestu zadržao žutu majicu. Janne Ahonen se vratio - 9. pozicija, ali je drugo takmičenje morao da propusti zbog bolesti. Medju prvih 7 čak četvorica austrijskih skakača.

Schlieri je i drugog dana u Lillehammeru imao najduže skokove, ali je u prvoj seriji posle 150,5 m pao (zbog toga rekord ne važi) i dobio slabe ocene, pa nije mogao dalje od 4. mesta. Njegov kiks iskoristio je Švajcarac Simon Ammann, koji je bio 12. na oba prethodna takmičenja. Nekadašnji svetski i dvostruki olimpijski šampion se najbolje snašao u izuzetno teškim uslovima i ostvario 9. pobedu u karijeri. Pored toga, njegovih 146 m iz prve serije su novi rekord skakaonice. Prijatno su iznenadili drugoplasirani Finac Harri Olli i Francuz Emmanuel Chedal koji se u 26. godini prvi put popeo na pobednički podijum. 18-godišnji Nemac Pascal Bodmer je opet bio odličan - peti, a Bjorn Einar Romoren nije ušao ni medju 30, pa je pao na 6. mesto u generalnom plasmanu.

Svetski Kup se, dakle, nastavlja 18. 12. u švajcarskom Engelbergu.