Istorija ski skokova na OI

Prve Zimske Olimpijske Igre održane su 1924. godine u francuskom Chamonixu. Prvi olimpijski šampion u ski skokovima bio je Norvežanin Jacob Tullin Thams. Skandinavci su dominirali sve do 1960. godine. Od Chamonixa do italijanske Cortine d'Ampezzo (1956. godine), Norvežani, Finci i Švedjani osvojili su 18 od moguće 21 medalje! Ostatku sveta na prvih sedam ZOI pripale su samo tri bronze. Najuspešniji su naravno bili Norvežani, koji su osvojili prvih šest zlata i ukupno 14 medalja. Njihovu dominaciju prekinuo je Finac Antti Hyvärinen, koji je slavio u Cortini d'Ampezzo, dok su Norvežani prvi put ostali bez medalje.

U Squaw Valleyu 1960. godine, Helmut Recknagel iz Zapadne Nemačke je osvajanjem zlata prekinuo dominaciju Skandinavaca.

Od 1964. godine i Igara u Innsbrucku, na programu su dva pojedinačna takmičenja, na velikoj i novoj - normalnoj - skakaonici. Prvi pobednik na normalnoj skakaonici postao je Finac Veikko Kankkonen. Zanimljivo je da nije bilo skakača koji su uspeli da odbrane titulu olimpijskog šampiona na normalnoj skakaonici (samo je Matti Nykänen uspeo da osvoji dve medalje - srebro u Sarajevu i zlato u Calgaryju), a ta tradicija će se nastaviti, jer je Lars Bystøl, šampion iz 2006, otišao u penziju.

Ekipno takmičenje je na programu ZOI od 1988. godine. Prva dva zlata osvojili su Finci, a kasnije su slavili i Nemci (dva puta), Japanci i Austrijanci koji brane titulu.

Upravo je u Calgaryju, pre 22 godine, Jugoslavija došla do srebrne medalje. Kvartet koji je završio iza Finske, a ispred Norveške, činili su Primož Ulaga, Matjaž Zupan, Matjaž Debelak i Miran Tepeš. Matjaž Debelak je na velikoj skakaonici došao do bronze, što je i dalje jedina medalja u pojedinačnim takmičenjima za skakače sa ovih prostora.

Jedini skakači koji su osvojili dva individualna zlata na istim Igrama su Matti Nykänen u Calgaryju 1988. i Simon Ammann u Salt Lake Cityju 2002. Finac je 1988. slavio i u ekipnom takmičenju, tako da je jedini koji je na jednim ZOI sakupio 3 zlatne medalje.

Po broju medalja na prethodnih 20 Igara, Norvežani i dalje vode (28, 9-9-10), Najviše zlata - 10 - imaju Finci, koji su ukupno osvojili 22 medalje (10-8-4). Na trećem mestu je Austrija (20, 5-7-8). Nekadašnja Jugoslavija je na 12. mestu u konkurenciji 15 (sadašnjih i bivših) država koje imaju olimpijske medalje u ski skokovima.

19. ZOI - Salt Lake City 2002

U američkom Salt Lake Cityju proslavio se Švajcarac Simon Ammann, koji je do tih Igara bio bez značajnijih rezultata u karijeri. Na opšte iznenadjenje, tada 20-godišnjak osvojio je oba zlata u pojedinačnoj konkurenciji.
Drugi na normalnoj skakaonici bio je Nemac Sven Hannawald, sa samo 1,5 poena zaostatka, dok je bronzu osvojio Adam Malysz, koji je imao identičnu dužinu skokova kao pobednik, ali je od sudija dobio lošije ocene za stil. Sa 1,5 manje od Poljaka, Janne Ahonen je završio na četvrtoj poziciji i ostao bez medalje.

Na velikoj skakaonici nije bilo toliko zanimljivo. Razlika izmedju Simona Ammanna i Adama Malysza, koji je ovog puta došao do srebra, bila je 11,7 poena. I trećeplasirani Finac Matti Hautamäki imao je veliki zaostatak. On je imao mnogo sreće, jer je lider posle prve serije, Sven Hannawald, i pored pada i loših ocena za stil u drugoj seriji zaostao samo 0,7 poena.

Ali, Nemac je na sličan način osvojio zlato u ekipnom takmičenju. Kvartet Sven Hannawald, Stephan Hocke, Michael Uhrmann i Martin Schmitt sakupio je samo 0,1 poen više od Finske, koju je predvodio Janne Ahonen. Veliki uspeh ostvarili su Slovenci, koji su osvojili prvu bronzu u istoriji. Odličan je bio Robert Kranjec, a ostali članovi kvarteta bili su Damjan Fras, Primož Peterka i Peter Žonta.

20. ZOI - Turin 2006

Domaćin takmičenja u skijaškim skokovima pre 4 godine bio je Pragelato. Zlato na normalnoj skakaonici osvojio je, iznenadjujuće, Norvežanin Lars Bystøl, koji je imao samo 2,5 poena viška u odnosu na četvrtoplasiranog Nemca Michaela Uhrmanna, koji je posle prve serije bio deseti, ali je u drugoj seriji imao najbolji skok. Ipak, nedostajalo mu je 0,5 poena do medalje. Do pobedničkog podijuma došli su i Matti Hautamäki (Finska) i još jedan Norvežanin Roar Ljøkelsøy. Oni su na najbolji mogući način iskoristili kikseve vodećih posle prve serije. Tako su Janne Ahonen i Thomas Morgenstern, koji su delili drugo mesto pred drugu seriju, na kraju završili na 6. odnosno 9. mestu, dok je pravi tragičar bio Dmitry Vassiliev. Rus je vodio posle odličnog prvog skoka, ali je na kraju podbacio i morao je da se zadovolji 10. pozicijom.

Vrlo zanimljivo bilo je i na velikoj skakaonici, ali samo u borbi za prvo mesto, gde je razlika izmedju dvojice Austrijanaca bila samo 0,1 poen. Zlatnu medalju osvojio je Thomas Morgenstern, a srebro Andreas Kofler. Lars Bystøl, peti posle prve serije, je sa čak 26,1 poen zaostatka ovog puta došao do bronzane medalje. Janne Ahonen je bio 9. tako da je ostao bez individualne olimpijske medalje.

U ekipnom takmičenju nije bilo iznenadjenja. Austrijanci su vodili praktično od početka do kraja. Zlato su osvojili Andreas Widholzl, Andreas Kofler, Martin Koch i Thomas Morgenstern. Drugi su bili Finci, a treći Norvežani.

21. ZOI na programu su od 12. do 28. februara i na ovom blogu pratićemo sve sportove, svakog dana, svi najnoviji rezultati, tekstualni prenosi uživo!